EGO - ČOVEKOVA CRNA RUPA

Crne rupe u zvezdanim sistemima su magneti, otežali od materije,koju su privukli, koja se više ne može osloboditi. Ako sebe posmatramo,kao mali kosmos, ubrzo ćemo primetiti unutar nas crnu rupu: naš ego. Njegova ogromna snaga privlačenja parališe sve u svojoj sferi uticaja, prouzrokujući da postane ‘biće bez svetlosti’. Ego čini naš život teškim, ali mi ga možemo iznutra osvetliti.
Svi događaji i fenomeni u našem univerzumu određeni su nekim zakonima. Ti zakoni, kao npr. zakon snage privlačenja, utiču na sve što postoji. Možemo samo posmatrati njihove rezultate, posledice sa uzrocima, i tako ih izučavati. Sa tim u vezi, npr. zanimljivo je kako se uticaj nekog predmeta povećava što je on bliže središtu izvora energije, bez obzira da li se radi o vidljivom ili nevidljivom nebeskom telu ili nevidljivom izvoru energije.

FENOMEN IZ ASTROFIZIKE

Zato ne bi trebali biti začuđeni, što su astrofizičari iz evropskog opservatorijuma,kada su na južnom nebu primetili nepravilnosti u zvezdanim orbitama, zaključili da mora postojati ‘crna rupa’ sa bezgranično jakom privlačnom snagom. Ta je crna rupa smeštena u središtu naše galaksije (Sagittarius A).
Teorije o crnim rupama razvijale su se tokom nekoliko desetina godina. Otkriveno je da najveći zvezdani sistemi poseduju izuzetno teške crne rupe u svom središtu. Tek u malom procentu tih sistema,crne rupe apsorbuju dovoljno materije, usled čega dolazi do spektakularnog efekta.Primer za to je Cygnus A.

Iako astrofizičari smatraju,da su mnoge teorije već zastarele,ipak se pretpostavlja, da većinu crnih rupa karakteriše neverovatna materijalna gustoća.Masa biliona sunca mogla bi se u njih stisnuti. Usled toga dolazi do njihove izuzetne privlačne snage. Svi predmeti u blizini neodoljivo će biti privučeni u smeru središta sile teže crne rupe, postaće neverovatno vrući i u njoj će nestati. Čak je i svetlost podložna tim energijama i ne može se više širiti. Nestaje zauvek u crnoj rupi.
Postojanje takvih crnih rupa, iz kojih svetlost ne može pobeći, može se ustanoviti tek posmatrajući devijacije u zvezdanim orbitama, koje se nalaze u blizini.Te su zvezde ‘izbačene iz svojih orbita’,izbačene iz svog središta, silovitim snagama.
Još se uvek raspravlja šta će se dogoditi tim crnim rupama i njihovim ogromnim količinama energije.Neki naučnici smatraju,da će se crna rupa rastvoriti za nekoliko biliona godina u procesu, koji je zasnovan na kvantnoj mehanici. Drugi kažu da svaka crna rupa korespondira ‘izlivu’ materije, beloj rupi, izvoru materije nekog drugog univerzuma.

UNUTRAŠNJA CRNA RUPA

Ne čine li vam se poznate te nepravilnosti? Neo gledaju li se ti događaji unutar nas i u našem ispoljnjem životu? Kad se pažljivo analiziramo, takođe ćemo moći locirati crnu rupu u našem malom kosmosu,koja privlači sve što je od prirode i njenih stvorenja,te utiče na bližnje i zavodi ih na pogrešan put. Čak i kad učestvujemo u uzavreloj raspravi, možemo primetiti kako jaka centripetalna sila deluje unutar nas. Kao i u velikom kosmosu, tu se mora pojaviti moćna koncentrisana energija. Njena ogromna privlačna snaga parališe sve u njenoj sferi uticaja i čini da sve postane ‘biće bez svetlosti’. To je snaga koja čini život ‘teškim’. To je gravitacijski pad samoodržavajućeg ega.

Na osnovu prirodnih zakona, čovek je prinuđen da se ponaša u skladu sa svojom prirodom i strukturom, to jest, egocentrično. Svojim delima, pozitivnim, kao i negativnim, koja izviru iz sećanja ili kao reakcija na trenutnu situaciju, čovek pokušava privući, zadržati i učiniti delotvornim, sve ono i one, koje smatra korisnima. To su temeljna svojstva ega.

Čovek se može poslužiti i snagama altruizma i ljubavi prema bližnjem u vlastitu korist, jer i ego zna da je život bez tih svojstava pakao. Upravo ti napori, tako potrebni u našem hladnom svetu, ukazuju na duboko zakopan poriv na delovanje zarad vlastite dobrobiti, poriv da se oblikuje svet snagama,prema vlastitom uvidu ili vlastitom moralu, pri tom terajući bezbrojne druge da izvrše naš prljavi posao. Čovek će to pokušati i uz pomoć snag božanskog svetla, koje mu se bliže iz dubina mikrokosmosa ili iz Hristovog polja koje izražava svet. Zadržavajući snage na taj način, međutim, dovodimo život u mikrokosmosu do velike paralize, zato što je život transformacija energija, metabolizma, primanja i ponovnog otpuštanja. Ego koji sve proždire, uključujući i duhovne snage iz jezgra mikrokosmosa, pretvara se u čudovišnu crnu rupu, krutu i nepokretnu, beskrajno koncentrisanu masu.

SVOJEVOLJNO OSLOBOĐENJE

Postoji mogućnost da voljno dozvolimo,da nas obuzmu i izmene božanske stvaralačke energije iz duhovnog jezgra u delotvorne radnike, uključene u ogroman proces. Moramo naučiti odustati od onoga što smo primili. Na taj način možemo stajati u zracima božanske ljubavi,koja je kosmička.Umesto da sve proždiremo kao crna rupa i time vodimo sve u paralisano stanje, možemo započeti širiti svetlost,toplinu i kretanje, kao i sunce.Samim našim prisustvom,možemo pomoći ljudima,da dožive ponovo ‘životni smisao’ i tada će naš doprinos delovati uvek kao podsticaj,čak i kad to namerno ne pokušavamo.

U tom će se okruženju probuditi svest i uvid u nama,shvatićemo da je jedino važno,oslobađanje božanskog jezgra u mikrokosmosu, prvobitnog čoveka iz ‘gravitacijskog pada’ ega.Zaista, upravo je tako,čovek se u potpunosti menja i transformiše uz pomoć ne-zemaljske energije,i tako je u stanju voditi život u kom širi svetlost.
To omogućava sledeća činjenica:istinsko svetlo,svetlosna bujica iz božanske prirode,počinilo je najveće žrtvovanje – dozvolilo je da ga zahvati crna rupa,kako bi nakon toga,bilo u mogućnosti obnoviti celi ljudski kosmos iznutra.Tada i zarobljeno svetlo postaje ponovo oslobođeno i moguće mu je prići u njegovo područje,kosmičko polje velikog svetla.Obnovljeni čovek, slobodan od egocentričnosti, u procesu transformacije će biti delotvoran u svetu kao novi, ne-zemaljski izvor svetlosti.

Kakav je to poklon!


Iz časopisa Pentagram, Ružin Dvor
http://www.ruzin-dvor.hr/

"Nena bude Svetlost..."